PSK POBEDA

Na malo više od stotinu kilometara od Beograda leži planina Cer. Ime je dobila po stablima Cera koje raste na ovoj zelenoj oazi života i istorijskih slojeva! Nije velika planina. Ostrvska je po karakteru, deo nekadašnjeg Panonskog mora, iz koga se uzdizala i koje su, nešto južnije, prkosno zasržavale Valjevske planine!  Važna taška ove planine je Tekeriš na kome se nalazi spomenik vojnicima Srbije u odbrani od upada Austrougarske monarhije koja je pošteno savladana i zaustavljena u Prvom svetskom ratu na obroncima ove planine te ova bitka svedoči o velikoj istorijskoj pobedi u Evropskim razmerama. Ovom akcijom odajemo počast našoj vojsci i prvim pobedama u I Svetskom ratu. Cerska bitka takođe znana kao i Jadarska bitka bila je vojni sukob vođen između Austrougarske i Srbije avgusta 1914. oko planine Cer i nekoliko sela u njenoj neposrednoj okolini, kao i Šapca, tokom rane faze Srpske kampanje u Prvom svetskom ratu. Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na istočnim padinama Cerske planine u blizini sela Tekeriš. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca. Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici.

Na Ceru se nalazi Trojanova gradina. Trojan je u ruskim i južnoslovenskim predanjima demon ili božanstvo koje se povezuje sa rimskim imperatorom Trajanom. Rusija je smatrana njegovom zemljom. Trojan je živeo u zamku na planini a noću obilazio svoje dragane. Kao demon smeo je samo noću da se kreće! Jednom prilikom je zakasnio da se vrati i zora ga je dočekala u šumi. Sakrio se u plastove sena a volovi. koji su tuda nailazili prevrnuli su seno i sunce je spržilo Trojana, dokazavši da je njegova priroda demonska. Taj neki Trojan, ovaj Cerski, imao je kozije uši i zvao je berbere da ga šišaju i svakoga, nakon šišanja pitao da li je nešto primetio. Naivni ljudi, kada bi mu rekli istinu bili bi sasečeni sve dok mu nije došao šegrt nekog berberina koji mu reče da nije primetio NIŠTA! Taj je postao njegov dugogodišnji berberin ali i sam, uz sve veću muku dolazio do Trojana jer nikako nije mogao u sebi da krije ono što JESTE video – KOZIJE UŠI! Kako je primetio da mladog šegrta nešto muči, majstor ga upita o čemu se radi i kaže, ako ne može o tome, neka iskopa rupu u zemlji i tamo tri puta kaže šta želi pa neka zakopa te reči zemljom! Ovaj ga posluša, uradi sve kako mu je rečeno, zakopa svoje glasno izgovorene reči – “U CARA TROJANA KOZIJE UŠI” i miran ode i nastavi da obilazi Trojana! Na mestu gde je pustio reči u zemlju, nakon nekog vremena, nikne vrba a čobani od nje počeše da prave frule. Kako je koji zasvirao tako je iz nje izašao stih – U CARA TROJANA KOZIJE UŠI sve dok se nije pročulo do samog Trojana (...) preuzeto sa sajta: PLANINA BLOG