PSK POBEDA

Planinarenje

Planinarenje (izletničko) je kretanje po uređenim i neuređenim brdsko planinskim stazama i putevima. Za planinarenje je potrebna lična i kolektivna planinarska oprema, planinarska odeća i obuća koje omogućavaju zaštitu, bezbedno i slobodno kretanje u svim vremenskim uslovima leti i zimi.

Visokogorstvo

Kao što ime govori cilj ovakvog planinarenja je uspon i osvajanje visokih vrhova. Pod tim se podrazumevaju vrhovi iznad 2000 metara. Prema statutu Pobede za organizovan visokogorski pohod potrebna su najmanje tri planinara koji su se popeli na vrh iznad 2500 metara. Da bi se ovo ostvarilo pouzdano i sigurno potrebno je složiti čitav niz detalja. Neki od njih su znanje, iskustvo, posedovanje dobre opreme... Kondicija i izdržljivost se podrazumevaju sami po sebi. Zahtevi koje visoke planine postavljaju pred one koji u njih dođu su veliki. Morate znati da su klimatski uslovi na tim visinama potpuno različiti u odnosu na one na koje je nas većina navikla. Logično je da sa povećanjem visine dolazi do promena u organizmu čoveka i svi koji se bave visokogorstvom to moraju znati. Da bi organizam povoljno odgovorio na to potrebne su psihofizičke pripreme. Što je planina viša to su pripreme zahtevnije.

U Pobedi se otprilike jedanput mesečno organizuju viskogorske ture. U letnjim mesecima je to i češće. Vrlo je važno da pre ovakvih puteva učesnici budu upoznati sa svim aspektima uspona, bivakovanja, potrebne opreme, kondicije... Kod visokogorskog uspona velika odgovornost leži na vođi, ali i na ostalim učesnicima. Najvažnije je da znate da pri penjanju iznad 2000 metara nadmorske visine može doći do nepredviđenih okolnosti i da morate biti spremni na to. Ovo nas, naravno ne treba odvratiti od planina, već samo podsetiti da se priroda nikada ne sme potceniti.

U slučaju da sami organizujete put i uspon na visoke vrhove, pre svega saznajete sve što je potrebno o datoj planini. Prikupljanje informacija je prvi korak pri organizovanju akcija. Slede formiranje grupe, spisak opreme, pravljenje plana puta i uspona, finansijski plan, određivanje datuma polaska. Možda sve ovo izgleda komplikovano, ali dobra organizacija je ključ uspeha i sigurnog uspona na visoke vrhove. U svakom slučaju naoružajte se znanjem, kondicijom, opremom i uživajte u doživljaju koje pružaju visoke planine.

Alpinizam

Ako bi u jednoj rečinici definisali alpinizam, onda bi to bio - ekstremni vid planinarenja. Alpinisti su istovremeno i planinari. Razlika između običnog planinara i alpiniste je u tome što alpinisti penju teže strane, smerove da bi dosegli vrh. Što je teži smer ispenjan ili što su uslovi penjanja suroviji to je uspeh veći. Osim uobičajene planinarske opreme alpinisti koriste i specijalizovanu: užad, prusike, karabinere, pojaseve, čekiće, klinove, čokove, zaglavke i mnogo toga drugog.

Pri Planinarskom savezu Srbije postoji tzv. AOB ili alpinistički odsek Beograda. Da bi neko postao član odseka potrebno je da stekne zvanje alpinističkog pripravnika. Naime, AOB organizuje letnji i zimski alpinistički kurs. Oni koji završe oba kursa stiču zvanje alpinističkog pripravnika, mogućnost da postanu članovi AOB-a i učestvuju na njegovim akcijama. Pre kursa morate se učlaniti u neki od planinarskih društava, jer kao što je na početku rečeno svaki alpinista je prvenstveno planinar. Pre nego što pođete na tečajeve, bilo bi dobro da učestvujete u nekoliko klasičnih planinarskih izleta kako bi osetili planinarsku atmosferu i boravak u divljini.

Nakon toga, savet je da prvo pohađate letnji alpinistički kurs, a tek potom zimski. U principu letnji tečaj predstavlja penjanje u suvoj steni i traje oko mesec dana. Predavanja su u prostorijama AOB-a, a vežbanja na steni u Košutnjaku. Praktični deo ispita je na nekoj od naših planina gde se, pod vođstvom instruktora penju alpinističke smeri. Po povratku organizuje se teorijsko polaganje. Što se tiče zimskog kursa, on se umnogome razlikuje. Posle teorijskih priprema u Beogradu, obično se ide nedelju dana u planinu. Takođe se penju smeri, ali u zimskim uslovima. Osim toga uče se i uvežbavaju mnoge aktivnosti u snežnim uslovima. Bivakovanje u snegu, zaštita od lavina, osiguravanje, upotreba cepina i dereza su samo neke od njih. Kao i kod letnjeg tečaja i ovde zimski uspon na vrh iznad 2000 metara, alpinističkom smeri predstavlja praktični deo ispita, dok se teorija polaže po povratku. Oba tečaja obuhvataju niz nastavnih jedinica (istorija alpinizma, oprema, osiguravanje, funkcionisanje naveze, čvorologija, meteorologija, ishrana, lavine, prva pomoć...) koje polaznici moraju proći.


Da bi stekli zvanje alpiniste potrebno je mnogo više vremena i truda. Treba ispenjati puno zimskih i letnjih smeri, zatim zaleđeni slap, spustiti se skijama sa visine od preko 2000 metara, polagati određene ispite... U svakom slučaju prvi korak je opisan, a za ostale ćete već videti..

Speleologija

Speleologija je disciplina u planinarstvu koja obuhvata istraživanje kraških fenomena u planinama, postanak i razvoj pećina i drugih oblika, registruje njihove dimenzije, proučava fizičke i hemijske procese u podzemlju, prati podzemne vodene puteve, proučava živi svet podzemlja, mikroklimatske odnose. Speleologija u tehnici istraživanja koristi odgovarajuću speleološku i alpinističku tehničku opremu. Za bavljenjem speleologijom obavezna je posebna obuka i izuzetna pripremljenost.

Turno Skijanje

Turno skijanje je jedan od oblika sijanja u divljini, odnosno van uredjenih skijalista. Omogucava putovanje kroz zimske predele na skijama, sopstvenom snagom, bez ski liftova ili vozila za sneg. Da bi ovo bilo moguce, za razliku od alpskog skijanja, vezovi su takvi da omogucavaju podizanje pete zbog prirodnijeg hodanja uzbrdo ili po ravnom. Sa druge strane, za razliku od nordijskog skijanja gde je peta stalno slobodna, kod turno skijanja peta moze da se fiksira i da se nizbrdo skija klasicnom alpskom tehnikom. Turno skijanje je usko povezano sa planinarenjem, alpinizmom ali i sa skijanjem, kako alpskim tako i nordijskim.

Preuzeto sa sajta Alpinističkog odseka Beograda

Treking liga

Treking liga je planinarsko takmičenje u pešačenju koje se održava na obeleženim planinarskim stazama različite dužine i zahtevnosti. Staze su vrednovane brojem bodova prema težini koji se za učesnike sabiraju iz više takmičenja u ligi na kraju sezone kada se određuju plasmani pojedinaca i klubova.

Planinarsko orjentaciono takmičenje

Planinarsko orijentaciono takmičenje je ekipna takmičarska disciplina u kojoj učesnici pronalaze kontrolne tačke na nepoznatom terenu uz pomoć topografske karte i kompasa. Ekipu sačinjava 3 takmičara iste starosne i polne kategorije. Takmičarski zadatak obuhvata proveru i drugih znanja i veština. Znanje čitanja topografskih karata se stiče na posebnim obukama. Postoji liga i prvenstvo Srbije u ovoj disciplini, kao i balkanski šampionat koji se organizuje u okviru Balkanske planinarske unije.
Takmičenja se organizuju prema važećem pravilniku.

Raspored takmičenja možete pogledati ovde

Slobodno penjanje (FREE CLIMBING)

Slobodno penjanje je sport koji je proizašao iz alpinizma. Tehnika slobodnog penjanja se koristi pri penjanju alpinističkih smeri. Sa vremenom je došlo do nezavisnog razvoja sportskog slobodnog penjanja.

Cilj penjača nije planinski vrh, već ispenjavanje što težeg detalja na prirodnoj ili veštačkoj steni. Termin slobodno penjanje neupućeni često povezuju sa penjanjem bez ikakve opreme. To međutim nije tačno. Slobodni penjači koriste opremu za sopstveno osiguravanje, ali ne i za penjanje. Prilikom uspona oni smeju korisiti samo oprimke bilo prirodne bilo veštačke stene. Naravno, u početku su se penjale samo prirodne stene, ali sa razvojem ovog sporta došlo je do pravljenja veštačkih stena, koje se danas najviše i koriste. Time se dobilo da penjači mogu trenirati tokom cele godine u zatvorenim prostorijama bez obzira na vremenske uslove.


Da bi se bavio ovim sportom čovek mora biti snažan na specifičan način. Ustvari najbolji penjači su kombinacija snage i veštine. Što je ova kombinacija bolje uklopljena to je penjač bolji.

Sa razvojem ovog atraktivnog i teškog sporta došlo je do organizovanja takmičenja u penjanju. U svetu su ona vrlo popularna i posećena (u Sloveniji skoro svaka škola ima veštačku stenu). Takmičenja su najčešće na veštakim stenama. Ima raznih kategorija takmičenja. Brzinska se odnose na lakše smeri i pobednik je onaj ko ispenje smer za što kraće vreme. U težinskim takmičenjima se ne meri vreme već maksimalna visina koju dosegne takmičar. Svako takmičenje prate sudije i mnogobrojna publika.


Zanimljivo je da je takmičarima zabranjeno da gledaju penjače koji penju pre njih. Pre počeka takmičenja svi smeju videti stenu, a zatim se povlače u izolaciju i izlaze jedan po jedan (osim u slučajevima kada ih se više penje istovremeno). To je zbog ravnopravnosti takmičara. Smeri su uvek potpuno nove.

Oprema koju penjači koriste nije tako brojna i raznovrsna, ali mora biti visokokvalitetna. Razumljivo je da penjački pojas, specijalne patike - penjačice, dinamička užad, karabineri, šlinge, osmice... moraju biti od najboljeg materijala, jer od toga zavisi život penjača..Kod nas je ovaj sport još uvek u začetku. Trenutno u Beogradu postoji veštačka stena na Adi Ciganliji. Zainteresovani koji žele da saznaju nešto više o Free climbing-u, ili možda završe kurs slobodnog penjanja, mogu se javiti Komisiji za slobodno penjanje PD "Pobeda". Njen predstavnik je Davor Živković (tel. 011/165-313).

Planinsko trčanje – skajraning

Raspored takmičenja možete pogledati ovde

Planinski biciklizam

Klub za planinski biciklizam "Pobeda" osnovan je u okviru istoimenog planinarskog društva u Beogradu. I to ne bilo kakvog - najvećeg i najmasovnijeg planinarskog društva kod nas. Takođe, ovo je i prvi klub koji je priznat od strane BSS-a kao jedan od vidova aktivnosti nekog planinarskog društva u našoj zemlji. Osnovan 2002. godine, stalno teži povećanju broja članova i održavanju pravog sportskog duha među njima, kao i povezivanju ljudi sličnih interesovanja, vezanih za prirodu, biciklizam i osećaj pojačanog adrenalina. Uz veliku podršku upravnog odbora društva već smo napravili zavidne rezultate na takmičarskoj sceni naše zemlje, i stalno težimo ka unapređenju rezultata.