PSK POBEDA

Планина Гоч:

Површина планине је обрасла буковом и јеловом шумом, а заступљени су и гочки црни бор, храст китњак, племенити лишћари и четинарске егзоте. Гоч обилује разноврсним лековитим биљем. Површине Гоча дају богату медоносну испашу за пчеле, а на месту Гвоздац налази се вештачко језеро Селиште.

Манастир Жича:

је српски средњевековни манастир из прве половине 13. века. Подигао га је први краљ из династије Немањића, Стефан Првовенчани (велики жупан 1196-1217, краљ 1217—1228), а изградња је трајала од 1206. до 1221. године. Седам српских краљева из династије Немањића је крунисано у Жичи.

Врњачка бања:

је исмештена змеђу планине Гоч и Западне Мораве. У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде. Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од 2. до 4. века римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године. У бањи је 1935. било 28.000 пријављених гостију и преко 50.000 туриста и оних на кратком боравку, по чему је ово било најпосећеније место у Краљевини Југославији. Постоји више вила, хотела и гостионица саграђених крајем 19. и почетком 20. века.

Грабовац:

Грабовац или Јеринин град је тврђава, која се налази 3км од Трстеника на брду изнад Западне Мораве. Грабовац је још увек недовољно истражен археолошки локалитет.  Остатак је римског утврђења из 6. века. Претпоставља се да га је подигао византијски Цар Јустинијан а српски средњевековни владари су га обновили и проширили. Грабовац је подељен у три целине: дуги зид, доњи град и горњи град. Приликом неколико археолошких ископавања спроведених у овој деценији пронађени су вредни комади оружја, потковице, сребрњаци керамички предмети... До налазишта се стиже пешачком стазом дугом 500 метара поред пута Грабовац-Лозна.

Црква Свете Петке:

се налази на једном од најлепших видиковаца, окружена виноградима, око 2км од Трстеника. По предању, у њој је вршено богослужење приликом градње манастира Љубостиња. Када су у тешкој дипломатској мисији кнегиња Милицаи мудра Јефимија добиле одобрење од турског султана да врате мошти Свете Петке из Једрена у Србију, наводно су мошти почивале неко време у овој цркви. У црквици се налази мали саркофаг у коме су се чували делови моштију Свете Петке. Верује се да је вода која извире на овом месту лековита.

Манастир Љубостиња:

Се налази на левој обали Западне Мораве, на 4 километра северно од Трстеника у атару села Прњавор. Изграђен је у освит Косовске битке, крајем 1388. године, као први женски манастир у Србији. Задужбина је кнегиње Милице. Кнегиња се 1392. године у Љубостињи замонашила, те је овде провела остатак живота, заједно са својом пријатељицом, деспотицом Јеленом Мрњавчевић — потоњом монахињом Јефимијом. Обе су сахрањене у манастиру, где се њихове мошти и данас чувају. Некада су у Љубостињи, као највеће материјално и духовно благо Српске деспотовине, чуване и мошти Свете Петке. Крајем 14. века светиња је постала најпре стециште преостале аристократије Моравске Србије, јер је као нове монахиње прихватила удовице српског племства, а затим и стожер српске дипломатије, будући да је кнегиња Милица — тада већ монахиња Евгенија — остала дефакто владарка до своје смрти 1405, године. Током 18. и 19. Љубостиња је била један од пет најбогатијих манастира у Србији, позната као дом угледних и утицајних игумана, а од 20. века — као бастион женског монаштва. Манастир је изграђен у стилу Моравске школе. Препознатљив је по својим розетама каменим украсима у облику процветалих љиљана, и другим флоралним облицима који симболизују рајску вегетацију, те архитектонском додају и теолошки израз, дочаравајући замисао неимара да композицију Љубостиње поставе као храм Успења Пресвете Богородице, смештен у амбијент небеске баште или рајског врта