PSK POBEDA

PSK Pobeda

Sibir (Rusija): Bajkal, Irkutsk, Altaj, Ural ...

12. Jun. - 5. Jul. 2015.

• IZVEŠTAJ SA PUTA PO SIBIRU
  BAJKALSKO JEZERO, ALTAJ, ISTOČNE SAJANSKE PLANINE, URAL i TRANSSIBIRSKA ŽELEZNICA
  12.06 - 05.07.2015. - vođa Veroljub Kovačević

  
  12-13.06.

  Prevoz avionom, Beograd-Moskva-Irkutsk.
  13-20.06.

  U Irkutsk smo stigli oko pre podne oko 10. sati. Posle smeštaja u hostelu i kraćeg odmora krenuli smo u obilazak Irkutska, grada kroz koji protiče moćna reka Angara, jedina reka koja ističe iz Bajkalskog jezera. Sutradan smo iz Irkutska otišli do mesta Listvjanka na zapadnoj obali Jezera. Da bismo bolje videli gde Angarau gde ističe iz jezera popeli smo se na vrh koji se zove Kamen Čerskoga/728m/ ili stena Šamanka. Odatle je bio bolji pogled na južni deo jezera i reku Angaru. U povratku smo obšli muzej o Bajkalskom jezeru u kome se pored mnogih eksponata u jednom bazenu nalazi par bajkalskih foka. Druga tura do jezera bila je severno od Irkutska, do centralnog dela jezera gde se nalazi ostrvo Oljhon. Obišli smo zanimljivie lokaliteta na ostrvu od kojih je najznačajnija stena Šamanka u blizini mesta Hužir. Sutradan smo imali pešačku turu severno od Hužira u dužini od 18km. Sa ostrva Oljhon smo se vratili u Irkutsk i sutradan otišli na zapad do mesta Aršan u podnožju Istočnih Sajanskih planina. Na planirani vrh Ljubov/2100m/ nismo izašli već je deo grupe stigao do visine od 2000m. Zbog velike vrućine i rojeva obadova većina grupe je odustala od daljeg uspona i sišla do reke na kojoj se nalaze vodopadi i slapovi. Sutradan u povratku svratili smo do mesta Sljudanka na na krajnjem jugu Bajkalskog jezera a potom i do sela Šamanka na reci Irkut gde se nalaze zanimljive crvene horizontalne stene. Povratak iz Aršana ponovo za Irkutsk. Još jedna noć pa sutradan 20.06. ujutro smo prvi put krenuli transsibirskom šeleznicom za Novosibirsk.
  21-23.06.

  TSŽ-dolazak u Novosibirsk u 9.45. Put je trajao oko 27 sati. Putovali smo prugom koja prolazi kroz mesta Tulin, Tajšet, reke Jeniseja kod Krasnojarska i Tomska. Posle smeštaj krenuli smo u obilazak grada što smo radili i sledeći dan.
  23-28.06.

  Putovanje smo počeli u Novosibirsku putem poznatim kao «Čujski trakt». Put vodi preko Barnaula, Bijska i Gornoaltajska do Manžeroka gde smo prenoćili prvu noć. Ujutro nastavak puta putem pored moćne reke Katun koja dolazi iz centralnog Altaja. Zatim put vodi na Seminski prevoj pa ponovo silazi uz dolinu reke Katun da bi kasnije ušao u dolinu Čuje i njomnj vodi do mesta Koš-Agač u Čujskoj stepi, nedaleko od mongolske granice. Smestili smo se u kampu sa jurtama «Tыdtuяrыk» na obodu Čujske stepe a ispod Kurajskog grebena. Tu smo prespavali tri naredne noći. Prvog narednog dana smo krenuli na usponi, na vrh Tыdtuяrыk-3367m. Vreme nije bilo toga dana lepo, preko noći je pala kiša što se retko ovde dešava obzirom da je Čujska stepa poznata kao region sa najmanje padavina u Rusiji. Počeli su da se gomilaju oblaci i da grmi negde na oko 2500m pa smo malo sačekali da taj talas prođe. Pola grupe je odustalo i vratio se nazad a pola krenulo dalje. Kada smo savladali tešku padinu od trošnog lomljenog kamena i stigli na južni predvrh /oko 3200m/ ponovo je sa severa brzo došao oblak sa grmljavinom, kišom i gradom pa smo bili prinuđeni da se što pre vratimo u dolinu. Gore iznad su se padine zabelele od ledenih kuglica i grada. Vratili smo se u kamp predveče. Dužina ture je bila oko 19km, uspon oko 1500m. Sutradan smo sa dva kombija /GAZ/ otišli na jug preko prostrane Čujske stepe do Južnočujskog grebena, odnosno uz dolinu reke Elengaš. Iz doline smo krenuli na pešačku turu do jednog lednika ispod masiva Irbitsu. Došli smo do visine od 3000m, tamo gde se lednik završava i nismo išli dalje jer je za vrh iznad potrebna alp.oprema. Vratili smo se predveče u kamp. Tura je bila oko 10km sa usponom od 600m. Narednog dana vratili smo se preko Kurajske stepa uz zadržavanja na Golubijem jezeru sa zanimljivom plavom glinom koju voda koja izvire stalno pokreće i pravi zanimljive oblike. Prenoćili smo u Gorno-Altajsku. Sutradan nastavak puta ka Novosibirsku gde smo usput u mestu Bijsk obišli muzej «Čujskog trakta».
  29-30.06.

  TSŽ. Novosibirsk-Jekaterinburg. Pošli smo u 08:05 ,/putovanje je trajalo oko 22 sata/. Kada voz krene iz Novosibirska odmah prelazi reku Ob, kasnije i reku Irtiš pa preko Tjumena ide do Jekaterinburga. Došli smo ranu u Jekaterinburg. U Jekaterinburgu i oklini na Uralu boravitili smo tri naredna dana. Odatle smo vršili jednodnevne izlete do Urala.
  01-03.07.

  Jekaterinburg ili Sverdlovsk nalazi se na istočnim padinama osredišnjeg Urala. Ovaj deo Urala je najniži tako da se u blizini ne nalaze neki zanimljivi vrhovi već samo pojedinačne stene. Išli smo severno do lokaliteta „Sedmoro braće“, gde stenoviti greben visine oko 30m strči na brdu, podeljeni na sedam u gornjem delu odvojenih granitnih stena. Tu su se po prvi put pojavili „sibirski komarci“ koji su bili nesnošljivi pa se nismo mnogo zadržavala, bilo je vreme maglovito tako da odatle nismo imali pogled na oklinu. U povratku smo svratili do manastira novijeg datuma Ganina jama koji je podignut na mestu gde su posle masakra spaljeni i uništeni posmrtni ostaci cara Nikolaja i njegove porodice. Ovod dana smo otišli zapadno starim moskovskim putem do Urala na delu gde se nalazi granica između Evrope i Azije. Tu se nalazi veliki stub na granici kontinenata sa natpisom kada je granica ustanovljena. Poslednji dan smo iskoristili da odemo do reke Čusovaje koja izvire u Aziji, preseca Ural i odlazi u reku Kamu, pritoku Volge. Veći deo doline reke su uglavnom strmi krečnjački odseci. I tu je bilo mnogo komaraca pa smo kod sela Sloboda prešli reku i otišli do prve «Georgijevske stene» nizvodno iza velikog meandra. Uveče 03.07 iz Jekaterinburga u pre ponoći krenuli smo vozom za Moskvu. Pruga prolazi kroz Perm, Kirov, prelazi reke Volgu kod Jaroslava i dolazi do Moskve. Putovanje traje oko 30 sati.
  05.07.

  U Moskvu smo stigli rano, /04:11 / i posle ostavljanja prtljaga krenuli pešice sa Jaroslavske stanice do centra. Usput pustim ulicama samo smo mogli videti pijane i drogirane mladiće i devojke koji napuštaju kafiće. Na Crvenom trgu mirno, još ništa nije otvoreno. Obišli smo Kremlj ispod zapadnoh zidina i obalom Moskve otišli do hrama Hrista Spasitelja. Zatim Arbat, ponovo Crveni trg oko podne gde sve vrvi od turista, obilazak muzeja u crkvi Sv.Vasilija Blaženog i još po nešto pa trk na stanicu po stvari i pravac Šeremetjevo. Pvratak avionom Moskva-Beograd gde smo stigli oko 22.35 časova.