JOVAN MILIĆ
(Beograd, 4. maj 1948. – Beograd, 15. avgust 2026.)
U Pobedi smo ga zvali Jovica. Tako su ga zvali i roditelji, koji su ga doveli u Pobedu, na Rajac, još 1959. godine. Otac Dušan bio je trgovački putnik, poreklom iz Prizrena, majka Evdokija – Dokica, ćerka srpsko-grčkog porekla, službenica Službe društvenog knjigovodstva (SDK). Tu je bio i ujak Dimitrije – Taki Anastasijević, bankarski službenik. (Pobedu su osnovali sindikati bankarskih i finansijskih institucija, pa otuda i njegov dolazak u Pobedu.) Uz njih je počelo Jovičino drugovanje sa Pobedom, pobedašima i Rajcem. Rado je pokazivao slike sa majkom ispred doma na ogoljenom Rajcu. (Pošumljavanje Rajca je počelo kasnije, šezdesetih.) Bila je to prava velika ljubav na prvi pogled sa planinom, a niko nije znao da će veza između njega i Rajca biti višestruka i neraskidiva.
Jovan je rođen 4. maja 1948. u Beogradu. Osnovnu i Petu beogradsku gimnaziju završio je sa uspehom, a 1967. je upisao Mašinski fakultet u Beogradu, koji je takođe završio sa uspehom, na termotehničkom smeru.
Zaposlio se u firmi „Janko Lisjak”, OOUR Grejanje, gde je ostao do penzionisanja. Kao ugledni stručnjak iz ove oblasti, ubrzo je postao član Organizacionog odbora godišnjih kongresa za KGH (klimatizaciju, grejanje i hlađenje) čiji je dugogodišnji spiritus movens bio prof. Branislav Todorović, koji ga je uzeo za saradnika. Ovi kongresi se održavaju od 1970. godine, a početkom ovog veka, Jovan Milić je dobio zasluženo priznanje njihovog udruženja za dugogodišnji rad.
Još za vreme studija, Jovica je redovno dolazio na sastanke Pobedine omladine koji su se održavali petkom u Skadarskoj 23, preko puta „Dva jelena“, gde su nam bile prostorije. Učestvovao je na planinarskim akcijama za omladinu, takmičio se ponekad u planinarskoj orijentaciji i bio član različitih komisija Pobede. Učestvovao je na nekoliko tzv. „velikih puteva Pobede“, a 1974. kada je planirana velika tura po Grčkoj, Čika Duško ga je izabrao za vođu puta, kao pobedaša sa grčkim korenima. Krenulo se na put, ali ih je u Skoplju zatekla vest da su Turci 20. jula izvršili invaziju na Kipar i da je Grčka zatvorila sve granice. Plan je na brzinu promenjen. Tako je Pobeda prvi put, trajektom preko Bara i Barija, stigla na Siciliju. Jovica je sa uspehom položio ispit organizatora i vođe puta.
Jovica je dugi niz godina, bio pomoćnik Vladislavu Matkoviću pri organizaciji akcija na Olimp.
Problemi sa uvođenjem i realizacijom grejanja u domu na Rajcu doveli su Jovana u Odbor za Planinarski dom „Čika Duško Jovanović“, gde je dao svoj najveći doprinos Pobedi. Isprva kao član Odbora, a kasnije kao njegov predsednik u dva navrata. Jovan je dvadeset godina bio predsednik Odbora. Domu se posvetio više nego što se mnogi posvećuju svojim kućama. Što god je trebalo, i kada god je trebalo, ostavljao je sve i radio je za dom. Bezbrojne su to bile aktivnosti i trebalo bi dugo da nabrajamo šta je sve on radio i realizovao. Najduže mu je pomoćnik bila Ljubica Pinčetić, koja je dugo, veoma uspešno vodila recepciju Doma. I još nešto, što mnogi ne znaju, i do juče je dobra duša Jovica, samoinicijativno pomagao svojoj komšinici Ljubici, kada je ona ostarila i prestala da se kreće. Sada će pobedaši morati da nađu i nekog ko će da nastavi da se brine o našim starim i iznemoglim samcima.
Jovan Milić je tridesetak godina bio član Upravnog odbora Pobede, član komisija za objekte u PSB i PSS, potpredsednik PSB, a nosilac je najviših odlikovanja u Pobedi i PSS. Dobitnik je najvišeg priznanja u Planinarskom savez Srbije – Povelje za planinarsko delo.
Jovan Milić je bio živa veza sa osnivačima Pobede. Pridružio se velikanima Pobede koji su unapredili izgled, moć i značaj kluba. Današnji pobedaši moraju biti ponosni da su znali ovog velikog čoveka, odanog druga, prijatelja i planinara.
Dragi Jovice, Jovane, pobedašu, HVALA TI ZA SVE ŠTO SI SMISLIO I BRINUO O POBEDI, ŠTO SI URADIO ZA POBEDU I POBEDAŠE.
Sit tibi terra levis! Neka Ti je laka zemlja!
Ovim rečima sećanja oprostio se od Jovana Milića njegov drug i prijatelj od detinjstva neprekinuto do danas, Borisko – Boris Mićić, u Beogradu 20. avgusta 2026.
