ДУШАН ЈОВАНОВИЋ
(1903–1981.)
Душан Јовановић се родио у селу Трбуњу, општина Блаце, 22. фебруара 1903. Основну школу је завршио у Блацу, а гимназију у Крушевцу. Први светски рат га је омео у редовном школовању тако да је са 20 година био тек у 7. разреду гимназије. Тада се учланио у Српско планинско друштво 1. марта 1923. године, уписан под редним бројем 147. По завршетку гимназије, 1925. године прелази у Београд, где уписује Правни факултет. У Београду наставља са планинарским активностима. На Фрушкој гори је први пут нацртао одбојкашки терен, и одиграна је прва утакмица у одбојци, па у његовој спортској биографији стоји да је зачетник тог спорта у Србији. Укључује се у соколски покрет и заједно са др Иваном Рибаром, својом будућом супругом Љубицом Павићевић и другима, оснива Соко II у Београду.
По завршетку Правног факултета положио је адвокатски испит и запослио се у Хипотекарној банци. Оженио се Љубицом Павићевић (родом из Крагујевца) 1937. Добили су два сина, Војислава (1937) и Мирослава (1942). За време рата, као припадника соколског покрета (према дојави Сокола из Хрватске) ухапсиле су га београдске власти и одввеле прво у логор на Бањици, а затим је интерниран у логор на тромеђи Француске, Белгије и Луксембурга. Повезао се са француским покретом отпора Де Гола и успео је да побегне 1944. године у Француску, где је дочекао ослобођење.
По ослобођењу, запошљава се у Народној банци, затим прелази у Аграрну и најзад у Инвестициону банку, где је дочеко пензију. Схвативши нов начин организације и услова живота у ДФЈ, с пролећа 1947. покреће синдикалне масе на излете, па је тако извео 700 Београђана на Космај, па затим неколико стотина на Фрушку гору... Године 1948. основао је планинарску секцију „Победа“ од синдиката финансијских институција, а у оквиру спортског друштва Победа. Остале секције су се угасиле, а планинарска секција је преживела, осамосталила се и постала самостално планинарско друштво. И од сада се лична планинарска биографија Душана Јовановића (кога прво новосадски планинари почињу да из поштовања зову „чика Душко“ а то затим прихватају победаши, па коначно и остали планинари Србије и Југославије) са историјским развојем ПД Победе.
Можемо само набројати шта је све Чика Душко започео, урадио и оставио наследницима да наставе са традицијом одржавања различитих манифестација:
- основао Победу
- основао и помагао оснивање других друштава (Букуља, ЈАТ, Вујан...)
- основао огранке Победе у селима Славковица, Ба и у Љигу
- први секретар ПСС, па потом и у неколико следећих сазива
- први предлагач и један од оснивача ПС Југославије
- организатор безброј излета
- организатор школе водича излета
- предлаже (а то се и усваја) да се први будући алпинисти из Србије школују у Словенији
- изградња дома на Рајцу (1949–1953.)
- адаптација куће на Доброј води (1966.)
- предлагач и један од главних реализатора испуњења завештања др Јосифа Панчића да му се земни остаци (из Београда) пренесу на врх Копаоника и тамо сахране (1951.)
- од 1951. организује прва сплаварења Дрином
- идејни творац и реализатор акције тзв. ВЕЛИКИ ПУТЕВИ ПОБЕДЕ
- Организатор сусрета „Братство-јединство“ и сл. манифестација окупљања планинара из република Југославије
- Оснивач Косидбе на Рајцу
- Оснивач Сабора вреса на Доброј води
- Организовао са супругом прво смучање на Рајцу 1952.
- Горанство на Рајцу, организацијом пошумљавања зимзеленог растиња. Све зимзелено дрвеће на Рајцу је плод Чика Душковог и Побединог ангажовања.
- Написaо речи за химну Победе
Има тога још, а треба назначити да је све обављао волонтерски, као и сви чланови Победе.
Чика Душко је преминуо 29. априла 1981. године у 79. години живота.
У спомен на њега, планинари Победе су на следећи начин покушали да обезбеде сећање:
- једна улица у Београду носи његово име (ниједан планинар у бившој Југославији није ту част стекао, а ниједан други град).
- Дом на Рајцу је такође добио његово име
- ове године ће се одржати 42. Меморијал „Чика Душко Јовановић“ у оријентирингу
- основане су „Чика Душкове рајачке стазе“, кружни планинарски пут од око 40 км који обилази најлепше делове Рајца
-поводом 25-годишњице смрти (2006), у родном селу Трбуњу победаши су подигли споменик Чика Душку у облику планине, начињен од камена из каменолома са Букуље.
- Спортска хала у Блацу, изграђена ’90-тих година прошлог века, понела је одлуком СО Блаце, 7. маја 2003. име Душан Јовановић – Чика Душко.
